Poštovani poslanici Parlamenta Republike Albanije i Republike Kosovo,
Poštovana predsednice Skupštine Albanije, Lindita Nikola,
Poštovani premijeru Albanije, Edi Rama,
Poštovani premijeru Kosova, Albin Kurti,
Poštovani predsedniče Skupštine Severne Makedonije, Talat Xhaferi,
Predsednici poslaničkih grupa naših skupština,
Poštovani ministri naših vlada,
Poštovani predsednici opština,
Ambasadori,
Dragi gosti,
Dame i gospodo,
Danas smo svi zajedno u Tirani povodom najvažnijeg dana naše nacije 28. novembra.
Pozdravimo zajedno i srdačno odavde sve Albance na Kosovu, Albaniji, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, Preševu, Bujanovcu, Medveđi, Grčkoj, Italiji, Nemačkoj, Švajcarskoj, SAD i svugde gde žive. Mi smo ovde, a vi ste sa nama i imamo vas u našim srcima.
Srećan Dan zastave!
28. novembar nosi u svojim nedrima sve naše kolektivne snove, ali i zajedničke težnje, dugu borbu za slobodu i veliku ljubav prema našem narodu.
Ovaj dan ima svu neophodnu simboliku da održimo u životu naše najdublje emocije, naš najviši ponos, našu najodlučniju spremnost i naše najdragocenije uspomene.
Jedna nit, jasna i jaka, provlači se kroz našu slavnu istoriju, od Skenderbegovog povratka u Kruju i preko proglašenja nezavisnosti Albanije u Valoni i do rata OVK.
28. novembar pripada Albaniji koliko i Kosovu, pošto pripada svim Albancima.
Naša nacionalna istorija je kao supstanca koja se prikazuje na osnovu 28. novembra.
Na današnji dan rođen je veliki heroj Kosova i Albanije Adem Jashari, koji se, boreći se za naciju i otadžbinu zajedno sa Hamzom i ocem Shabanom, žrtvovao sa članovima porodice i meštanima u legendarnom Prekazu.
Ovaj herojski pad podstakao je epopeju Oslobodilačke vojske Kosova koja se pojavila u Drenici 28. novembra.
Slavni oslobodilački rat našeg naroda oterao je srpskog okupatora sa Kosova i time otvorio put proglašenju nezavisnosti Kosova, kao što je pre jednog veka Prizrenska liga utrla put proglašenju nezavisnosti Albanije.
Hasan Prishtina i Shaban Poluzha, Jusuf i Bardhosh Gervalla i Kadri Zeka, Rexhep Mala i Nuhi Berisha, Afrim Zhitija i Fahri Fazliu, Zahir Pajaziti i Fehmi Ladrovci, i svi naši borci, borili su se i pali za slobodu albanskog naroda, jer su svojim srcima nosili 28. novembar.
Kada smo bili pod represijom i živeli pod jugoslovenskim terorom, kada smo išli kroz tanku ivicu egzistencije, naš nepobedivi narod je u životu održavala moćna veza sa 28. novembrom, velika ljubav prema naciji, prema zemlji i našem albanskom jeziku.
Nesumnjivo je da je do sada postignuto mnogo za naš narod. Ali put je bio veoma dug i nimalo lak.
Dva važna događaja otvorila su poglavlje velikih mogućnosti za naš narod. Prvo je bio dolazak demokratije u Albaniju, a devet godina nakon toga došlo je do oslobođenja Kosova od srpske okupacije.
Danas je Albanija članica NATO-a i zemlja kandidat za članstvo u EU. Dok Kosovo teži NATO-u i članstvu u porodici evropskih vrednosti.
Naša nacionalna geostrateška orijentacija je bezrezervna ka EU, unutar NATO-a i u dubokom i trajnom prijateljstvu sa SAD.
Ali iskustvo je naučilo nas Albance da, koliko god slavimo, u isto vreme moramo da razmišljamo o izazovima sa kojima se suočavamo i preprekama koje moramo da prevaziđemo.
Svet je danas nesigurniji nego juče zbog ruskog napada na Ukrajinu čiji su meta NATO i EU. Jedina država usred Evrope koja je danas ostala vezana za Rusiju je Srbija. Srbija uopšte ne krije svoj cilj – destabilizaciju Kosova i faktičku podelu naše države. Srbija se protiv nas bori iznutra i spolja, ne birajući sredstva, od diplomatije do finansiranja i kontrole kriminalnih grupa unutar naše zemlje.
Što su Albanija i Kosovo bliži jedno drugom, lakše će biti štititi vitalne interese našeg naroda.
Moći ćemo da obeležimo sledeće dostignuće kao nacija samo ako spojimo mudrost Ukshin Hoti, patriotizam Adem Demaqi, razboritost Fehmi Agani, pripremu Gazmend Zajmi i oštroumnost Arben Xhaferi.
Moramo ih stalno čitati. Njihovo političko mišljenje je veoma dragoceno za našu orijentaciju u novim okolnostima.
Sami Frasheri, ideolog naše nacionalne renesanse „Šta je bila, šta jeste i šta će biti Albanija“, rekao je da je najmoćnija pripadnost nacionalna. Koristio je lepu albansku reč koja se više ne koristi – nacija (kombëria).
Upravo nas ovaj moćni identitet čini jednim. Ovo nas čuva, gura nas da se uzdignemo više, učimo iz prošlosti i dalje razvijamo.
Živeo Dan zastave!
Živeo Albanski narod!
