žPoštovani predsedniče Mesić, dobrodošli u Republiku Kosova i dobrodošli u njen najviši zakonodavni organ.
Srdačno Vas pozdravljajući, želim da Vam se u ime Skupštine Kosova zahvaljujem na posetu koju nam činite na kraju veoma uspešnog mandata dostojanstvenog predsednika Republike Hrvatske. Ovim rečima se danas predsednik Skupštine Republike Kosova, dr. Jakup Krasniqi, obratio predsedniku Hrvatske, Stipe Mesić, na svečanoj sednici koja je održana u njegovu čast, koji boravi na Kosovu u zadnjoj predsedničkoj poseti.
Predsednik Parlamenta Krasniqi je rekao da je g. Mesić voljeni voða prijateljskog Hrvatskog naroda i poštovani državnik u svetu. On je naglasio da se predsednik Mesić ceni kao veliki prijatelj, koji je u teška vremena branio legitimna prava naroda Kosova, doprineo meðunarodnom priznanju Nezavisnosti Kosova i produbljivanju prijateljskih odnosa izmeðu naših dveju zemlja i naroda. Èelnik Skupštine je ocenio da je Republika Hrvatska bila jedna od briljantnih podržavaoca Nezavisnosti Kosova u procesu Meðunarodnog suda pravde u Hagu.
Podsećajući se na njegovoj zadnjoj poseti u Zagrebu i toplom i prijateljskom dočeku od hrvatskih vlasti, čelnik Skupštine Kosova je elaborirao političke procese na Kosovu u toku dve zadnje godine. On je rekao da se nezavisnost Kosova, priznata od 64 zemalja, čemu je doprineo i predsednik Mesić, široko podržava od meðunarodne zajednice. Predsednik Parlamenta Krasniqi je naglasio da se novo Kosovo veoma mnogo i brzo promenilo, postajući slobodna otadžbina jednog multietničkog društva sa ravnopravnim graðanima, i od jednog žarišta kriza i genocidnih zločina, ono predstavlja danas jedan faktor mira, saradnje i stabilnosti u regionu. Krasniqi je rekao da su prioriteti naše mlade države učlanjivanje u meðunarodne organizacije, uključujući OUN, svestrani razvoj i povećanje blagostanja i evropska i evro-atlantska integracija.
Predsednik Hrvatske, Stipe Mesić je na početku njegovog govora izrazio zadovoljstvo da se obraća poslanicima Skupštine Republike Kosova i žDržavi najstarijeg naroda ovog dela Starog kontinenta. Hrvatski predsednik je rekao da njegova poseta nije uperena ni protiv koga, ona je isključivo u funkciji jačanja bilateralnih odnosa izmeðu Hrvatske i Kosova, ali i stabilnosti i sigurnosti čitavog regiona. On je rekao da dolazi na Kosovo u vremenu kada ono mučno prodira na meðunarodnoj sceni, kada traži svoje mesto u svetu, mesto koje mu pripada “ jer, svakom narodu pripada pravo na samoopredeljenje i na to da upravlja svojom sudbinom. Prema Mesiću, ustavno “ pravni položaj Kosova kao autonomne pokrajine u bivšoj Jugoslaviji bio je rešen na jedinstven način, na način koji ne postoji nigde u svetu, tako da je potpuno opravdano kada se kaže da je Kosovo slučaj žsui generis. žKada se interpretira jugoslovenski Ustav iz 1974. godine, ne treba se pozivati samo na slovo Ustava, nego i na njegov duh. A onda su konsekvence jasne, upravo kao što je jasno i to da se Kosovo kao autonomna pokrajina u jugoslovenskoj federaciji ne može uporediti ni sa jednom postojećom autonomijom, ili bivšom autonomijom u bilo kojoj složenoj državi, sadašnjoj ili nekadašnjoj. Hrvatska se upravo time vodila kada je odlučila da prizna nezavisno Kosovo. Smatrali smo kako drugog puta nema, rekao je u njegovoj reči pred poslanicima Skupštine Kosova, hrvatski predsednik, Stipe Mesić. On je dodao da pregovori o statusu Kosova nisu dali nikakvog rezultata, federacija, čiji je deo bilo Kosovo, znači - konstitutivni deo, mada je bilo vezano i za Republiku Srbiju, ta federacija više nije postojala i trebalo je utvrditi šta će biti s Kosovom. Meðunarodna uprava, rekao je on, na neodreðeno vreme, takoðe, nije bila nikakvo rešenje.
Predsednik Mesić, koji je i jedan od najvećih podržavaoca države Kosova, rekao je da je Srbiji teško da donosi odluku o priznavanju Kosova, meðutim, kako je naglasio on, zbog interesa Srba koji ovde žive, ona treba da uspostavi jedan odreðeni žmodus vivendi s Kosovom. Mesić je rekao da bi bilo dobro da se Srbima više ne posavetuje da odbijaju saradnju i učešće u organima vlasti nove države, isto kao što bi bilo dobro da prestaju pothranjivati nerealne snove o tome da se istorijski točak može vratiti nazad. žNe može, rekao je predsednik Hrvatske. On je dodao da se bivša federacija Jugoslavije raspala i ceo svet zna ko snosi najveću odgovornost za taj raspad. Po njemu, bilo je samo pitanje vremena kada će doći do osamostaljenja Kosova. žNiti se može vratiti jugoslovenska federacije, niti se Kosovo može vratiti u stanje u kome je bilo pre proglašenja nezavisnosti, naglasio je veliki prijatelj Kosova, dodajući da je arhitektura ovog prostora završena, i sada je pred svima veliki zadatak ulaska u ujedinjenu Evropu.
Hrvatski predsednik je rekao da je njegova zemlja zainteresovana za izgradnju odnosa sa severnim susedom Kosova, ali, po njemu, Hrvatska ne može dozvoliti da odnosi sa bilo kojom zemljom u regionu budu taoci odnosa sa nekom drugom zemljom istog regiona.
Govoreći o dogaðajima prošle dekade, koji su pratili zemlje proizašle iz bivše Jugoslavije, predsednik Hrvatske je rekao da treba prihvatiti istinu o tome šta se dogodilo, ali je naglasio da nas istina vodi do individualiziranja krivice za ratne zločine, tamo gde su počinjeni. On je rekao da ne možemo graditi našu sutrašnjicu, opterećeni onim što je bilo juče, ali ne možemo ni dozvoliti da se beskrupulozno iskrivljuje ono što je zaista bilo. žJa obično kažem da se dogodilo samo ono, što se dogodilo. Priznajmo ono što se dogodilo, izvucimo iz toga pouke i okrenimo se budućnosti. U službi ove budućnosti ja sam danas ovde u Prištini, glavnom gradu Kosova. Ovde sam da vas pozivam na izgradnju što boljih i razvijenijih odnosa izmeðu Hrvatske i Kosova, ali i na obnavljanje regionalne saradnje, u službi jačanja stabilnosti u regionu i u službi pripremanja svih zemalja regiona za ulazak u ujedinjenu Evropu, naglasio je hrvatski predsednik, i dodao je da je njegova zemlja spremna da svakoj od ovih zemalja pomogne da što pre preðe put kojim idemo, a to važi i za Republiku Kosova.
Ulazak hrvatskog predsednika Stipe Mesić u sali Skupštine Kosova i njegov govor su dočekani ustajanjem i aplauzom od strane poslanika i drugih pozvanih u Skupštini.
